Tisina.

slusam 'oh yoko' koja nije nimalo melanholicna niti setna pesma.naprotiv,vesela je i romanticna,ipak mene strasno asocira na prosle dane,na srecne dane,da,ali ih se,nazalost,secam u 'tuzi',whatever...

ne mogu,ne zelim,necu da zaboravim!

proslo je vise od godinu dana 

kazu mi 'bilo je lepo,bilo je to divno,bezbrizno doba,da,ali sada smo ovde i moramo da se potrudimo da nam bude lepo'

o,kako bih to volela!

ali ne mogu,ne znam sta je to sa mnom,ne znam drugacije,ne mogu nikako da se promenim.

 nisam ni pokusala,jer nemam snage,nemam volje i ne zelim.

zelim,zelim,zelim natrag to doba,zelim nazad moje srecne,bezbrizne dane!

zelim osnovnu!mrzim srednju skolu!

ne,nisam 'luzer' bez prijatelja ; imam 3 najbolje drugarice,

ali se jos secam bivsih najboljih drugarica.

i to je to.

imam 3 najbolje drugarice u srednjoj.i nista vise.da,one mnogo vrede,ali...nije to bilo tako prirodno,nije to tako prirodno prijateljstvo kao sto je bilo u osnovnoj sa bivsim drugaricama.ranije je bilo 'e,dodji veceras kod mene da zajedno ucimo'. a znate da cete samo ogovarati momke i pricati o svemu i svacemu.

nemam one srecne dane koje sam imala ranije,

ono setanje oko skole posle casova,Elidin smeh,nastavnicu Slavku i cas istorije na kom smo se zadirkivali i gadjali papiricima. nedostaje mi, 

onaj smeh kada nas nastavnici puste ranije sa casa i

kada dodju kisni dani,i svi se zbijemo u veeeeeeeeeeeliki hodnik u skoli,svi sa kisobranima i nekom svojom pricom.svi sa licima tako bezbriznim

i ni na sta nismo mislili osim na momke,'zurke' i igru.

oh,ljudi/deca,ti veliki mali ljudi,

bila su tako neiskvarena i postena u osnovnoj skoli.sve su ti rekli u lice-bilo pozitivno ili negativno.da,slusali su narodnjake,ogovarali su stalno,voleli da se smeju kada neko padne,

ali NIKADA NISU POVREDJIVALI DRUGO LJUDSKO BICE RECIMA ili fizicki,kako god.

UVEK SU BILI TU ZA TEBE.  

ali nije bitno da li te ogovaraju ili otvoreno kazu,bitno je da te povrede svojim recima.

i da to nisu dobri ljudi.

e sad,

zelim natrag te dane,a znam da ih necu dobiti.

 tesko mi je da se odvojim, 

tako mi je tesko da sve to jednostavno i brzo zaboravim! 

necu,ne zelim,necu! 

znam da ne moze biti...

ali,zasto da ne?

zasto se ne bismo ponovo vratili i sve ispocetka radili?

zasto ne bismo taj ringispil ponovo pokrenuli?

 ponovo...

uspomene mi prijaju..smejem se sa njima,sama sa njima..

volim da se secam.

...

 kako bismo se rado vratili u vreme srece...

ja nisam ni znala tada da sam srecna!  

koliko sam omalavazavajuce gledala na sve to,koliko malo misli njima posvecivala! 

koliko sam sada sva u njima

Ponekad pozelim da odem negde daleko...

Nije bitno kada,cime,gde.......................................

Samo da ima dovoljno prostora,samo da bude kilometrima dugacko

Gde mogu da placem i trcim dovoljno daleko da se suze same suse

 Negde gde mogu da vicem iz sve snage,gde se mogu sama smejati i plakati,plakati,plakati

Gde mogu biti prirodna i gde mogu da radim sve ono sto u tom trenutku pozelim!

 Ponekad pozelim da se samo on i ja vinemo u visine,onim velikim balonom,nije bitno gde samo on i ja i da se nikada vise ne vratim,da se zauvek ljubimo i nikada poljubac ne prekidamo.

Ponekad pozelim da je sve drugacije i da ga ne volim,da mogu da zivim bez njega,da mi njegova slika ne treba da prezivim jos jedan dan,ali to traje kratko i onda vise na to ne pomisljam jer znam da je to zaista nemoguce.

 U tom 'ponekad' nikada nisam ja,to 'ponekad' samo su pokusaji da se sastavim,bezuspesni pokusaji da bez njega nastavim zivot srecno.

U tom 'ponekad' nikada nisam ja.

Ja sam u svim ostalim danima,gde mi sati prolete u sanjarenju,prisecanju srecnih dana sa NJIM,svih uspomena sa NJIM.

Nikada ne bih menjala 'ponekad' sa ostalim danima,nikada,to je sve sto mi je od tebe ostalo,moja slamka spasa,moja poslednja nada.Moja nada.

Nedostajes mi.

 Svaki dan,svakog sata,svakog minuta,svake sekunde.

 Nije zdravo za mene da se ovako cesto prisecam nas,nasih uspomena,ali za to me nije briga.

Mnogo je vaznije da ponovo vidim tvoj lik,makar u mislima,mnogo je vaznije da probudim onaj osecaj koji me prozima svaki put kada me dodirnes,makar to bilo nemoguce.

 Jos jedna nedelja prolazi.Isto.

Rekao si da cu te preboleti,cak si i ti to rekao,o kako si bio glup,kako si mogao to da kazes a tako me dobro poznajes!

Kako glupo od tebe-ocekivati da ce sve biti ponovo kao pre nas.

Da ce sve biti ponovo kao pre mog novog zivota.

Ali to je nemoguce.Ti si me promenio,ja nisam vise ista i ne mislim vise isto.

Ne pitaju me za tebe-misle da je to bolna tema i da cu te brze zaboraviti ako o tebi ne mislim,ne govorim.

Kako glupo.

Ja samo na tebe mislim.To nije bolna tema,to su moje najsrecnije uspomene,najlepsi period u mom kratkom zivotu!

Zaklopim oci i - trenutno secanje zamenjuje drugo,brzo se smenjuju i ne stizem da se potpuno udubim u sanjarenje,prisecanje jedne uspomene,kada mi prvu druga zameni.

To nije 2 godine.To je milijarda uspomena.

Nedostajes mi.Jako,jako mi nedostajes.       :(

Znate onaj osecaj kao da vam je neko izbio vazduh iz pluca?
Kad razocaranje previse boli?
Jer je delo ucinila osoba za koju [B]zaista[/B] nikada ne biste pomislili da bi bila sposobna za takav cin.
Znate taj osecaj kao da se ceo svet rusi vama pred nogama i da se sve promenilo,da nikada vise nece biti isto.
I onda biste se najradije zavukli pod jorgan i jecali,vristali,cutali,plakali,nemo lezali u krevetu.
Svesni ste da nikada vise nece biti isto.
[B]Nikada vise.[/B]
I onda tu osobu tada ne zazelite nikada vise da vidite,ali vam sledeceg jutra toliko nedostaje da se cini kao da ce sve puci u vama,svi organi,cini se da ce srce prestati da kuca. 

Znate da ce ovako da traje jos dugo,mozda ceo zivot,ali slusate druge dok govore da ne obracate paznju,to je samo on,to ce sve proci,to je sve samo ljubav.

Slusate da prodje vreme.Da necim ispunite vreme bez njega.

Lakse je ne misliti,da.

Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.co.yu и можете почети са блоговањем.